ŠTA JE NAJVAŽNIJE ZA PRIVATNIKE I PREDUZETNIKE?

I za privatnike i za preduzetnike najvažnija pitanja su:
•    kako početi
•    kako i gde do finansiranja
•    kako razvijati biznis
•    kako osvajati tržište
•    kako zadržati klijente
•    kako dobro upravljati kompanijom
•    koje su najčešće greške, gde su zamke i kako ih izbeći


Oni koji ne znaju odgovore na gornja pitanja bi najradije da savete dobiju kratko i konkretno i kroz primere drugih preduzetnika koji su put prešli. Da li su saveti koji im trebaju da bi uspešno realizovali svoju ideju isti bez obzira na to šta su zamislili i kolika je njihova ideja ili postoji neka kategorizacija koja bi pomogla u lakšem snalaženju?

Za sve privatnike, odgovori na gornja pitanja su više manje isti, poznati i jasni:

Znaš znanje (stolar, advokat, moler, lekar), nađeš prostor (u svom stanu, kući ili garaži, kod rodbine, iznajmiš negde), nabaviš opremu i počneš da radiš. Za to što radiš već postoji tržište, ljudi već znaju šta nudiš, ljudi već koriste taj ili takav servis negde drugo. Tvoji argumenti su da si kvalitetniji, jeftiniji, imaš bolji odnos sa klijentima, na boljoj si lokaciji ... Potrebna investicija je relativno mala. Za nju se dovijaš: tvoja „kinta“, rodbina, nekretnina pod zakup,  banke, kredit. Ako dobro radiš i otvorio si radnju na dobrom mestu i donekle znaš šta znači marketing (da ljudi znaju da postojiš i da si dobar i povoljan) ostvarićeš svoje snove. Moraš da postaneš profitabilan odmah i sve što radiš finansiraš iz prihoda, preciznije novčanih tokova.

A za preduzetnike? I tu postoje dve značajno različite kategorije. I one se razlikuju po veličini ideje, veličini potencijalnog tržišta i potencijalu ideje da promeni industriju i delatnost iz svoje oblasti.

Daleko najveći broj preduzetnika dobro poznaje određenu industriju i delatnost, njene kupce, proizvođače, dobavljače i distributere i na osnovu tog znanja ima ideju kako bi se jedan deo te industrije mogao bolje organizovati i samim tim dovesti do značajnih ušteda. Ili dobro poznaje tehnologije koje se koriste, i na osnovu svog znanja je ustanju da uvede nove i bolje tehnologije i tako ostvari uštede. Ili vidi da ima veliki broj malih dobavljača koji nisu u stanju da ostvare značajnije uštede zbog malog prometa, pa vide uštede u konsolidaciji. Ili vide da postoji značajno veća potražnja nego ponuda za nekim proizvodom, pa vide šansu u osvajanju jednog dela rastućeg tržišta. Ili se neki proizvod ne pravi u Srbiji, i vide šansu u značajno jeftinijem proizvodu napravljenom u Srbiji ... Bez obzira na njihov izvor, na osnovu tih «ušteda», odnosno bolje ekonomije, preduzetnik vidi značajnu šansu za profit svoje kompanije.

Ovi preduzetnici se u velikoj meri oslanjaju na već postojeću veliku industriju i kompanije koje imaju potrebu za određenim proizvodima ili se oslanjaju na potrebu krajnjih kupaca čije se potrebe zadovoljavaju uvozom. U tom prostoru pronalaze neiskorištene tržišne prilike, nepokrivene potrebe, rupe u ponudi, neefikanosti postojećeg sistema ... Njihov cilj (san) je malo ili srednje porodično preduzeće (MSP). Njihov cilj je mnogo veći od cilja privatnika, ali i mnogo manji od cilja naredne grupe.

Neki preduzetnici imaju velike ideje i sanjaju velike snove. Oni su uglavnom inovatori u nekoj industriji. Sami su izmisli ili su nabasali na rešenje za koje shvate da može da promeni svet i način na koji živimo. Za većinu ljudi to su nerazumljive ideje pa samim tim im se čine i nerazumnim. Primeri iz prošlosti i gotovo po pravilu iz Amerike su: automobil, motor na naizmeničnu struju, elektronska trgovina (e-commerce),  gde pijemo kafu, kako komuniciramo sa drugima na internetu, kako dobijamo energiju ... Oni žele da naprave velike kompanije i postanu lideri u postojećim ili stvore potpuno nove industrije, kao što je pre desetak godina bio slučaj sa elektronskom trgovinom. Velika većina njih stvara potpuno nove proizvode kojih nije bilo na tržištu pre njih. Ovi novi proizvodi često otvaraju potpuno nove industrije i gase potrebu za nekim drugim.

Njih je proporcionalno jako malo u nekom društvu: manje od 1% stanovništva. Ogromna većina nikada ne ostvari svoje snove. Bill Gates, Henry Ford, George Westinghouse, Bill Hewlett i David Packard (HP), Sam Walton (Wal-Mart), David Filo and Jerry Yang (Yahoo), Jeff Bezos (Amazon), Michael Dell (Dell Computers) su primeri preduzetnika koji su uspeli i koji spadaju u ovu grupu. Iza njih su još stotine hiljada drugih koji ili nisu uspeli ili su samo delomično uspeli.

Ovakvih ljudi ima i u Srbiji. Samo su stidljivi i nemaju neophodno samopouzdanje. Ovo im se ne može uzeti za zlo, znajući stanje u zemlji u poslednjih 15-tak godina. U nedostatku finansijskog i tržišnog znanja i menadžerskih sposobnosti, kao i nedostatku odgovarajućih investitora koji bi podržali njihove projekte, pokušavaju da ostvare svoj san na potpuno pogrešan način.

Autor: Saša Radulović
Izvor: B92