Biznis Planet - Izrada Biznis Planova - NIŽA KAMATA NA DINARSKE KREDITE

Naslovna

NIŽA KAMATA NA DINARSKE KREDITE

14.02.2010.

Izvor:B92

Beograd -- Folksbanka je snizila kamatnu stopu na dinarske kredite za refinasiranje dugovanja po kreditima drugih banaka i ona sada iznosi 16,45 odsto.

"Kamatna stopa je 16,45% (EKS 19.43%) i fiksna je tokom celog perioda otplate.Dodatna pogodnost za klijenta je što se u okviru dozvoljenog zaduženja od 30% u odnosu na lična primanja klijentu mogu odobriti i dodatna sredstva / „keš“, koji se nakon izmirivanja obaveza po dugovanjima, isplaćuje na tekući račun klijenta", saopštili su iz ove banke.

Kredit za refinansiranje se odobrava do maksimum 60 meseci, bez učešća i depozita. Ukoliko kompanija u kojoj je klijent zaposlen ima potpisan ugovor o prenosu zarada sa Volksbank, pored niza povoljnosti stiče pravo i na nižu kamatu za ovaj kredit, koja iznosi 15.45%. Zahtev za refinansiranje se podnosi na osnovu potvrde o stanju duga, bilo to kredita, kreditne kartice ili dozvoljenog minusa izdate od strane drugih banaka.

U Folksbanci objašnjavaju da većina građana zavisi isključivo do dinarskih primanja i da je zbog toga zaduživanje u dinarima / domaćoj valuti i ekonomski najopravdanije.

Oni navode da su konkretni razlozi koji idu u prilog zaduzivanja u dinarima to što klijent uvek zna tačan iznos mesečne rate, dok kod kredita u EUR to ne može da zna / zavisi od kursa na dan dospeća rate; zatim to što se klijent ne izlaže dodatnim troškovima prilikom plaćanja mesečnih obaveza jer su rate dinarske - domaća valuta / nema obračuna u odnosu na kurs; kao i eventualni rast inflacije koji će ići u prilog korisnicima ovih kredita / klijenti plaćaju nominalno iste iznose mesečnih rata, ali realno manje.

Takođe je, kažu u Folksbanci, za klijente koji zavise isključivo od dinarskih primanja, najlogičnije i ekonomski najopravdanije zaduživanje baš u dinarima, jer zarade najvećeg broj građana nisu vezane za EUR.

< prethodni		sledeći >

[ nazad ]

Vesti

MALE PRIVREDNIKE GUŠI DRŽAVA

Izvor:Novosti

Beograd -- Prošle godine je od posla odustalo skoro 40.000 malih privrednika zbog velikih opterećenja države, spore naplate, i visoke kamate.

Statistike pokazuju da je ugašeno 3.455 privrednih društava i čak 34.909 preduzetničkih radnji. Anketa Nacionalne agencije za regionalni razvoj, s druge strane, kaže da je glavni problem nedostatak sredstava, pa tek onda administrativne prepreke.

ZAGLAVILA SE "GILJOTINA PROPISA"

Izvor:Blic

Beograd -- Sveobuhvatna reforma propisa koja prema Ministarstvu ekonomije, treba da izbrise trećinu od 7.000 propisa, praktično se zaglavila

Razvlačenje i odlaganje ove reforme, kako procenjuju privrednici, samo u prošloj godini koštalo je privredu između 270 i 320 miliona evra.

NBS: MANJA OBAVEZNA REZERVA BANAKA

Izvor:Tanjug

Beograd -- Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) usvojio je odluku o smanjenju obavezne rezerve banaka.

Rezerva je smanjena sa deset na pet odsto na dinarsku osnovicu i na deviznu osnovicu sa 40 i 45 odsto na 25 odsto, a ta odluka počeće da se primenjuje od 18. marta.

DINARSKI KREDITI NE PRATE KURS

Izvor:Blic

Beograd -- Potrošači mogu da uzmu dinarski kredit za kupovinu automobila, refinansiranje i dozvoljeni minus, ali su oni i dalje skupi.

Dinarski krediti interesantni su jer rate ne prate promene kursa evra. Koliko slabljenje dinara pogubno utiče na životni standard, najbolje znaju oni koji otplaćuju stambene kredite, gde su i rate visoke, pa se svako klizanje domaće valute, dobro oseti. Od početka godine, zbog slabljenja dinara, recimo za ratu za stambeni kredit od 300 evra, sada treba izdvojiti skoro hiljadu dinara više.

POČETNICIMA U BIZNISU 8,3 MIL. RSD

Izvor:Beta

Kragujevac -- Lokalna samouprava i nemačka nevladina organizacija "Help" dodeliće ove godine 58 grantova početnicima u biznisu u ukupnoj vrednosti od 8,3 miliona dinara.

Reč je o bespovratnim sredstvima koja se dodeljuju početnicima u malom biznisu za kupovinu opreme. Načelnik gradske uprave za privredu Zoran Kuzmanović rekao je da će grad Kragujevac učestvovati u sufinansiranju projekta sa 3,5 miliona dinara, a nemačka NVO "Help" će izdvojiti 4,5 miliona dinara.